1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

Kompanija Royal Dutch Shell 2016. planira da ugasi 2800 radnih mesta, a odluka je doneta nakon što je Shell najavio da će preuzeti kompaniju BG Group. Odlučeno je da će se na globalnom nivou Shell reši 3% trenutne radne snage.
Shell je u aprilu ove godine najavio da pristaje na kupovinu BG za oko 47 milijardi britanskih funti. Smanjivanje radnih mesta će uslediti nakon spajanja kompanija 2016. godine, prenosi britanski HR Magazine.

naff


Portparol Shella je za HR Magazin rekao: "Broj otkaza je dogovoren na globalnom nivou i kombinovaće se u mnogim mestima. Prerano je za komentarisanje ove odluke, a prvo ćemo sarađivati sa zaposlenima koji su pogođeni ovom odlukom. U skladu sa svojim temeljnim vrednostima, Shell će delovati pošteno, i brinuti za integritet svih svojih ljudi u ovom procesu."
Vest dolazi u trenutku kada je cena nafte pala na najniži nivo u proteklih sedam godina i početkom ovog meseca se kreće ispod 40 dolara po barelu.
Odluka kompanije Royal Dutch Shell uopšte ne čudi, jer sve kompanije i zemlje koje zarađuju na proizvodnji i prodaji nafte i naftnih derivata moraju da revidiraju svoje dugoročne planove i racionalizuju troškove.

 

Sjedinjene Američke Države


Američke kompanije specijalizovane za eksploataciju ležišta škriljaca takođe drastično smanjuju proizvodnju, a sa bilansa brojnih preduzeća nestaju milijarde barela nafte.


Mnoge kompanije specijalizovane u ovom sektoru su otpisale deonice znatnog dela svojih ležišta. Kao što je navedeno u članku "Milijarde barela nafte nestale u oblaku dima", koji je objavio Bloomberg, "kompanije su prisiljene da smanjuju svoje aktivnosti i rešavaju vlasničke udela zbog surove ekonomske stvarnosti".


Konkretno, Chesapeake Energy će izgubiti 45% svojih rezervi nafte, odnosno 1,1 milijardu barela. Bill Barrett Corp. će izgubiti i do 40% od deklarisanih rezervi, dok će bilansom kompanije Oasis Petroulem "nestati" 33% rezervi.
Slični gubici očekuju mnoge druge kompanije. Naime, tako je odlučeno zbog nove procene vrednosti rezervi koja je sprovedena na temelju revalorizacije finansijske imovine, na osnovu čega su kompanije podnele izveštaj američkom "Povereništvu za vrednosne papire" (Securities and Exchange Commission).
Okrutna ironija ove situacije je da su kompanije za eksploataciju škriljaca, Chesapeake Energy i druge, same aktivno lobirale za uvođenje računovodstvenih pravila u svom sektoru 2009. godine.
Tim normama je kompanijama tada olakšana mogućnost da proglase prisutnost velikih rezervi depozita naftnog škriljca, ali ne i da nastave sa svojim trenutnim razvojem. Odluka je za posledicu imala da su kompanije privukle potrebna sredstva na početku buma s naftnim škriljcima u Sjedinjenim Državama, međutim, prihvaćena pravila su utvrdila i određene uslove kako bi se izbegle prevare.
Razvoj takve "nafte na papiru" trebalo je da bude isplativ, a stopa povrata je izračunata od strane "Povereništva za vrednosne papire". Istovremeno je razvoj navodnih naftnih rezervi trebalo da počne u narednih 5 godina, nakon što je jedna ili druga kompanija najavi u svom bilansu.
U trenutnom okruženju niskih cena, mnoge kompanije su pale u pravnu zamku koju su same sebi postavile. U sledećih nekoliko meseci, kada budu podnosile izveštaj poslovanja za 2015. godinu, na bilansima ovih kompanija će nestati milijarde barela nafte. Situacija je komplikovana i zbog činjenice da u trenutnim okolnostima mnoge komapnije i dalje smanjuju troškove, a razvoj novih polja je odložen. U Sjedinjenim Državama je u toku proces smanjivanja operativnih platformi na naftnim poljima.


U 2014. godini, uprkos početku kolapsa cena, kompanije koje se bave eksploatacijom škriljaca su uglavnom uspele da izbegnu revalorizaciju svojih deonica. Međutim, "Povereništvo za vrijednosne papire" koje očekuje profitabilnost je procenjivalo rezerve raznih područja na temelju prosečne vrednosti cene i troška proizvodnje nafte svakog prvog dana u mesecu tokom kalendarske godine. Prošle godine je isplativost posla sa škriljcima procenjena na 95 dolara po barelu, uprkos činjenici da su cene na berzama već bile pale ispod 50 dolara po barelu. To je bila procena kada su kompanije objavile svoje rezerve nafte u februaru i martu 2015. godine.
Ove godine, međutim, uzimajući u obzir fiksnu cenu nafte za 1. decembar 2015., indeks prema kojem američko "Povereništvo za vrednosne papire" očekuje profitabilnosti depozita je 51 dolar po barelu, a kako je sada cena ispod 40 dolara, pitanje je samo kada će kompanije kao što su Chesapeake Energy, Bill Barrett Corp. ili Oasis Petroulem da proglase bankrot.
Trenutno je 18 naftnih i plinskih kompanija u Sjedinjenim Državama u procesu podnošenja zahteva za zaštitu od stečaja, a prema predviđanjima u budućnosti će broj kompanija u stečaju da se povećava.
Ovih 18 američkih kompanija je saopštilo da su njihovi prihodi pali zbog pada cena nafte, a na kraju se sve završilo s gubitkom njihovog pristupa kreditnim tržištima. Tačnije, pristupa ima, ali dobijanje kredita je postalo teže. Bez sposobnosti kreditiranja istraživanja, ove kompanije su prisiljene da odu u stečaj, jednako kao što su ove velike, koje još uvijek preživljavaju, prisiljene da revalorizuju svoja polja i reše se deonica, odnosno "naftnih polja na papiru".
"Uticaj pada cena nafte na dužničko poslovanje ne može biti preteran", rekao je John Castellano, direktor kompanije Alix Partners.
No, problemi energetskog sektora se brzo odražavaju na vrednost poduzeća. Deonice padaju oštro i brzo, ali reakcija kreditnog tržišta je neaktivnost, što na kraju dovodi do daljeg pada cena deonica.
Analitičari veruju će rast troškova zaduživanja i opšti negativni trend dovesti do povećanog talasa stečaja. Kako piše The Wall Street Journal, cena kredita zbog mogućnosti bankrota je i za Chesapeake Energy, jednu od najvećih s liste američkih kompanija, porasla za 4 puta samo u poslednja tri meseca, prenosi Finansijski Vesnik.
Tržišta su verovatnoću stečaja druge po veličini plinske kompanije u sektoru škriljaca procenila do čak 95% u sledećih pet godina. Niske cene nafte su takođe dovele do toga da su i investicioni fondovi specijalizovani u energetskom sektoru tokom poslednja 3 meseca izgubili 15,4% imovine, što je mnogo gore od svih drugih sektora.
S & P navodi da je ukupan broj globalnih korporativnih bankrota premašio 1 000 milijardi dolara u 2015. godini, što je dvostruko više nego prošle godine. Osim toga, ovo je najveća brojka od finansijske krize koja je počela 2009. godine. Više od trećine globalnih bankrota u 2015. godini otpada na energetski sektor.
U novembru je Barclays banka predvidela da će se stopa stečajeva tokom iduće godine udvostručiti.
Menadžeri investicionih fondova kažu da niko neće hteti da ulaže u energetski sektor, a da je eksploatacija plina, nafte i uglja, kao i srodnih sektora, negativna.
Da stvar bude gora, FED planira da podigne kamatne stope, a svako povećanje će na američkom tržištu i onima koja zavise od njega samo pogoršati teškoće. Čak i onim kompanijama koje mogu da dokažu sposobnost otplate duga, banke više ne žele da daju kredite.
Manjak i višak nafte na tržištu
Većina polja škriljaca se u protekloj deceniji oslanjala na jeftino finansiranje i niske kamatne stope. Kompanije su iskoristile talas kreditiranja i raspirivale bum bušenja, ali su kasnile s realnom proizvodnjom.
Sada su ulagačima privlačne druge i manje rizične investicije. Rezultat toga je da se sve više i više banaka, investicionih fondova i drugih kreditora udaljava od tog sektora.
Očekivani porast bankrota mnogi vide kao "nužnu korekciju" koja će uravnotežiti ponudu i potražnju i vratiti je u normalu. Nakon rasta cena kompanije naftnog škriljca će verovatno opet postati popularne, ali ako "poraz" bude toliko jak, verovatno je da više godina neće biti masovnog povratka velikog novca u taj sektor.

 

Saudijska Arabija


U Sjedinjenim Državama je u energetskom sektoru najviše ugrožen posao sa škriljcima, što je logično, s obzirom na špekulativne aktivnosti koje ga prate od prvog dana, ali zato drugi sektori u zemlji, pre svega finansijsko-špekulativni, još uvijek osiguravaju pristojnu dobit.
Saudijska Arabija nema ništa osim nafte, što je opšte poznata činjenica, a ipak se upustila u ovaj vrlo rizičan naftni rat.
Zašto je Saudijska Arabija igrala tako riskantnu igri? Stručnjak za prirodne resurse,Michael Klare, ima svoje objašnjenje.
"Sve zemlje koje u velikoj meri zavise od izvoza nafte pate od posledica trenutne krize cena, što je globalna pojava koja će potrajati neko vreme. Potražnja za naftom nije porasla kao što su u prošlosti mnogi očekivali i sada se svi proizvođači bore za udeo na tržištu. Trenutna situacija je praktično borba ili rat za tržište", tvrdi Michael Klare.
Ko će popustiti prvi?
Prema Michaelu Klareu, Saudijci se protive da smanje proizvodnju, jer ako oni to učine, drugi veliki proizvođači kao što su Rusija, SAD, Iran ili Irak će to iskoristiti. Oni ne žele da budu da trpe teret rezova proizvodnje. Svako se boji da bude prvi i preuzme inicijativu smanjenja potrošnje, tako da imamo neku vrstu igre ko će prvi popustiti", rekao je stručnjak i dodao "kako je ovo za Saudijce vrlo rizična igra".
"Oni su uspeli da zadrže političku i socijalnu stabilnost u zemlji. Pomoću svojih prihoda od nafte su sa svim vrstama javne potrošnje i blagostanjem kupili veliki deo populacije, a ako budu morali da smanje proizvodnju, rizikuju socijalne nemire. Tako oni igraju vrlo opasnu igru, jer to ne može da potraje", rekao je Klare.
Što se tiče budućnosti naftnog sektora u kratkom roku, prognoza analitičara nije baš ohrabrujuća, jer tvrdi "kako nigde ne vidi bilo kakve znake snažnog rasta".
Međutim, prema njegovim rečima, veliko iznenađenje bi moglo da dođe iz Indije, jer se čini da je na ivici velikog državnog rasta i zbot toga što sada ima "veliku srednju klasu",
"Ako srednja klasa počne da kupuje automobile i vozi se svuda, to bi već značilo povećanje potražnje", rekao je stručnjak, dodajući "da postoji i nekoliko drugih mesta".
"Međutim, ne izgleda da je Kina pred novim rastom, pa dok se to dogodi teško je predvideti ogroman porast potražnje", zaključuje Michael Klare.
U ponedjeljak je po prvi put u 7 godina cena Brent sirove nafte pala ispod 37 dolara za barel. Nafta WTI je probila svoj negativni rekord u posljednjih šest godina, dosegnuvši 35 dolara po barelu.
U međuvremenu je Međunarodni monetarni fond u oktobru objavio da će, uz aktualne cene nafte i ako ta arapska zemlja ne promeni svoju finansijsku politiku, rezerve nafte Saudijske Arabije biti iscrpljene u roku od pet godina.
Naime, izveštaj koji je objavio MMF otkriva kada i iz kojih će razloga rezerve nafte Saudijske Arabije biti iscrpljene.
To će se dogoditi u roku od pet godina, pre svega zbog pada cena nafte i finansijske politike Rijada. Uprkos uveravanjima saudijskih vlasti o stabilnosti njene države, Rijad je iscrpio sve svoje rezerve.
Dakle, trenutno ima rekordni proračunski deficit od 20% BDP-a, što je već dovelo do krize u javnim finansijama.
MMF navodi kako su predlozi arapskih ekonomista za 2016. "neadekvatni u odnosu na cilj fiskalne konsolidacije u srednjoročnom razdoblju". Kraljevska riznica misli da smanji deficit za samo 0,4 postotnih bodova i tako će biti 19,6% BDP-a. Rijad hitno mora da se okrene smanjenju javne potrošnje i devalvaciji nacionalne valute, navodi MMF.
"Osim toga, temeljem odluke kralja Salmana je proračun dodatno opterećen. Naime, saudijski monarh je uveo bonuse na plate zaposlenima u javnom sektoru u januaru ove godine, a veliki trošak su mu i vojne operacije koje sprovodi u Jemenu", tvrdi glavni ekonomista MMF-a za bliskoistočna pitanja, Masood Ahmed.
Od rekordnih 743 milijarde dolara prošle godine, međunarodne rezerve Saudijske Arabije su pale na 82 milijarde dolara. Prema procenama američkog Ministarstva finansija, samo u prvoj polovini 2015. je Saudijska Arabija izgubila oko 150 milijardi dolara zbog pada cena nafte.


Rusija


Rusija je takođe zemlja koju snažno pogađaju niske cene energenata, ali je udio prihoda od nafte i plina u ruskom proračunu negde oko trećinu, a ne, kao što je ustaljeno mišljenje, da zemlja u potpunosti zavisi od izvoza nafte i plina, kao Saudijska Arabija. Naime, proračunski deficit Rusije je u prvih deset meseci ove godine iznosio 1,3% BDP-a ili 768,4 milijardi rubalja. Ukupni savezni proračunski prihodi su u Rusiji u deset meseci iznosili 11 biliona i 323,2 milijarde rubalja, a rashodi 12 triliona 91,6 milijardi rubalja. Računajući niske cene nafte i sankcije, ukupni pad BDP-a u Rusiji od nešto više od 3,5% je prilično pozitivan rezultat za 2015. godinu.
Postoje i oni koji, kao na primjer premijer Dmitrij Medvedev, vide pozitivne trendove, jer je vladin plan protiv krize proradio na svim područjima, zaustavljen je pad gospodarstva i industrijske proizvodnje, te se od sada nadalje može govoriti samo o rastu i konačnom izlasku iz negativnog trenda. Trenutno međunarodne rezerve Rusije iznose 364,4 milijarde dolara i očekuje se blagi porast, ali je indikativno da rast traje od marta ove godine, kada je Rusija s 511 milijardi dolara rezerve iz maja 2011. pala na 351 milijardu dolara. To je i zbog toga što je Centralna banka Rusije od marta 2015. godine nastavila s aktivnim otkupom zlata i samo tog meseca je kupila 30 tona. Nivo zlatnih rezervi u međunarodnim zalihama Ruske Federacije je 1. aprila ove godine dostigao je 1 238 tona i taj trend se nastavlja. 1. oktobra ove godine je iznos monetarnog zlata iznosio oko 13% od ukupnih deviznih rezervi. U januaru i februaru 2015. godine Centralna banka Rusije nije kupovala zlato, a opširnije informacije o zlatu i zalihama RF možete pročitati ovde.
Zanimljivo je da je u decembru 2014. godine Rusija prodala petinu američkih državnih obveznica, a do aprila 2015. godine je smanjila obim američkih državnih obveznica u svojim međunarodnim zalihama za 40%.
Takvi podaci su sadržani i u izveštaju objavljenom na internet stranici američkog Ministarstva finansija. Od aprila 2015. ruska ulaganja u vrednosne papire čine 66 milijardi američkih dolara, a pre godinu dana je ta brojka bila 116 milijardi dolara. Moskva se odlučila na aktivnu prodaja američkih državnih obveznica još u avgustu 2014. i do danas po nivou ulaganja u ovu vrstu imovine, Rusija zauzima 22. mesto u svetu, naravno, s tendencijom daljeg pada.
Centralna banka Rusije je spremna za dugo razdoblje niskih cena nafte
Centralna banka Rusije u osnovnim prognozama očekuje da će ruski BDP još jedno vreme biti u recesiji, ali se sredinom iduće godine očekuje početak kvartalnog rasta, a krajem 2017. godine će beležiti blagi porast odnosno tada BDP izlazi iz recesije. Naime, to je u skladu s ruskim programom povratka na stari trend državnog rasta pre sankcija i pre kolapsa cena nafte, što uključuje diversifikaciju tržišta, pre svega okretanje istoku, kao i izgradnju domaćih industrija, za šta je predviđen rok od tri godine. Istina, Rusija će u tom scenariju prestati da razmišlja o posledicama svog geopolitičkog sučeljavanja s Vašingtonom, ali su i SAD na dobitku, jer će Evropu odseći od prirodnog partnera, što je Moskva evropskim zemljama bila čak i tokom Hladnog rata. Ranije da i ne govorimo.
Rusiji treba još 2-3 godine da se potpuno okrene istoku-Imperativ Vašingtona je da spriječi jačanje rusko-kineskog saveza
Predviđanja ruske države i njenih finansijskih institucija, nedavno je u svom obraćanju Državnoj Dumi saopštila čelnica Centralne banke Rusije (SBR), Elvira Nabiulina, a dizajnirana su tako da se prognozira niska cena nafte za dug vremenski period.
Elvira Nabiulina je Državnoj Dumi obrazložila monetarnu politiku SBR.
"Naša monetarna politika se temelji na prognozama državnog rasta. Smatramo da su moguća tri scenarija, u zavisnosti od cene nafte. Želim da naglasim da ćemo u svakom od scenarija moći da kontrolišemo inflaciju i da ostvarimo svoj cilj da je do kraja 2017. smanjimo na zadatih 4%", rekla je Nabiulina.
"U scenariju prema kojem bi cene nafte bile 50 dolara po barelu, za celo trogodišnje razdoblje, kao i u svim drugim scenarijima, pretpostavljamo da će nam ostati finansijske sankcije i sadašnja ograničenja na uvoz određenih vrsta robe. Pad gospodarstva će u velikoj meri biti posledica činjenice što državi treba vremena da se prilagodi značajnom smanjenju prihoda od spoljne trgovine. Prema našim procenama, do gubitka devizne zarade u zemlji će doći i zbog nižih cena tradicionalnih proizvoda našeg izvoza, ali i do oštrog smanjenja inostranog zaduživanja od oko 200 milijardi dolara godišnje, a to je smanjenje od oko 40%", rekla je čelnica Centralne banke Rusije.
"Za prilagođavanje države na tako velike spoljne promene, naravno, treba će vremena. U prvom scenariju, očekujemo da će stopa rasta ruskog gospodarstva u celini ostati negativna u 2016. i delom 2017. godine u kojoj će se beležiti mala pozitivna vrednost, a u 2018. može dostići rast od 2 - 3%", dodala je Nabiulina.
"Ali ako ne govorimo o godišnjoj, nego o tromesečnoj dinamici, što se obično gleda, stopa rasta može biti pozitivna do sredine iduće godine. Osim toga, ako barel nafte bude stajao 50 dolara, mi predviđamo rast već u 2016. godini", tvrdi čelnica SBR.
Istovremeno, SBR pretpostavlja da će cene nafte ostati na niskom nivou za dugo vremena.
"Nije samo u pitanju pad cena nafte, nego, što je očigledno, vidimo strukturni preobražaj tržišta nafte, što će dovesti do toga da cene mogu ostati niske dugo vremena. Mnogi čak govore o kraju tzv. naftnog super-ciklusa", rekla je Nabiulina.
Prema njenim rečima, ovaj ciklus karakteriše nekoliko pojava, posebno na tržištima u nastajanju, uključujući Kinu, gdje se neće povećati potrošnja nafte tako brzo kao ranije.
"Drugo, inovacije u proizvodnji donose promene i menjaju samu prirodu ulaganja. I treće, beleže se promene i u cenama", dodala je čelnica Centralne banke Rusije i potvrdila mišljenje raznih analitičara da se sada glavni proizvođači nafte bore za udeo na tržištu, a ne za održavanje cene.
Povodom toga, Nabiulina je rekla da je ruski spoljni dug u odnosu na 2014. smanjen za 30%, a tekuća godina je bila prva godina prilagođavanja Rusije novim uslovima koje karakteriše pad cena nafte i zatvaranje mnogih izvoznih tržišta.
U smislu odliva kapitala, Rusija je u 2015. godini umesto predviđenih 85 milijardi dolara zabeležila odliv kapitala nešto više od 70 milijardi, dok se za 2016. i 2017. predviđa odliv od 60 milijardi dolara godišnje.
Centralna banka Rusije je u trećem kvartalu ove godine zabeležila kapitalni priliv od 5,3 milijarde dolara, dok je prvih devet meseci neto odliv kapitala iz zemlje iznosio 45 milijardi dolara.
"Očekujemo niske cene nafte u doglednoj budućnosti, a ako cene budu veće, to će biti izvanredno. Zbog toga su rizici od politike koja će biti izgrađena na temelju naduvanih cena nafte znatno veći od rizika ako u prognozi uzmemo niske cene, jer je stvarnost takva da to ne možemo sebi da dozvolimo. Dakle, u fiskalnoj politici SBR u razdoblju nesigurnosti i teškoj situaciji na svetskim tržištima je vrlo važno da sačuvamo razboritost i konzervativan pristup, uključujući procene koje se tiču budućnosti", izjavila je čelnica Centralne banke Rusije, Elvira Nabiulina, te je istovremeno obrazložila opširni plan za sledeće tri godine koji je uzeo u obzir mogućnost da cene nafte neće rasti, da će sankcije i zabrana pojedinim tržištima kapitala ostati na snazi, ali da će, uprkos svemu, BDP i finansijska stabilnost zemlje ostati očuvani s tendencijom rasta i jačanja najkasnije za godinu i po.
Dakle, jedan potpuno drugačiji scenario od saudijskog, ali i od onog u Sjedinjenim Državama u energetskom sektoru gdje su bajke o škriljcima dovele do toga da se sada gase desetine hiljada radnih mesta na poljima za eksploataciju, rafinerijama i izvoznim terminalima u lukama.
Poslednja zanimljivost je i vest da će ruske državne naftne kompanije na tržište plasirati treći tip nafte, takozvana nafta Ural, koja će konkurisati nafti Brent i WTI.
Naime, već dugi niz godina ruske vlasti planiraju da stvore konkurentsku naftu Brentu, ali su planovi dugo vremena ostali samo - planovi.
Sada je Rusija prisiljena da prodaje svoju naftu sa značajnim popustom na Brent, kojom se trguje u svetu, što povećava motivaciju za stvaranje nafte Ural kojom bi Rusija mogla slobodno da trguje.
2005. godine, kada je Putin prvi put postavio pitanje cene, popust za Ural u proseku je iznosio 0,84 dolara po barelu, dok je prošle godine popust bio 0,99 dolara. Uz vrlo jako smanjenje cena, razlika u cenama bi danas dostigla čak 5-6 dolara po barelu i umesto 40 dolar bi se Ural prodavao po nešto manje od 50 dolara po barelu, što je tačno onoliko koliko je potrebno ruskom proračunu da bez ikakvih problema sprovede trogodišnji plan.
Uprkos prethodnim pokušajima da se i ranije počne sa trgovinom ugovorima o nafti Ural, oni nisu doveli do pozitivnih rezultata. 2007. Rusija je ponudila da krene trgovina s ovom markom nafte na berzi u Nju Jorku, ali je pokušaj propao.
Ovoga puta je Rusija bila odlučna i kreće s ovim projektom, pre svega zbog niskih cena nafte i rasta cene Urala u poređenju sa Brentom, piše Reuters.
Činjenica je i da Saudijska Arabija pokušava da"protera" Rusiju sa evropskog tržišta prodajom svoje nafte sa velikim popustima, samo kako bi zgrabila udeo na tržištu. To takođe povećava popust pri prodaji nove ruske nafte, jer Rusija pokušava da zadrži svoje tradicionalne kupce.
Osim toga, Iran za nekoliko meseci, ako ne i nedelja, može da se vrati na tržište sa oko 500 hiljada barela dnevno. U tom slučaju bi postupno vratio najveći tržišni udeo u Evropi, koji je imao do 2012. godine, što opet znači veću konkurenciju za rusku naftu.
Ipak, budućnost Urala nije mračna, jer bez dovoljne likvidnosti na fizičkom tržištu trgovci često znaju da podrže nove standarde. Nejasno je kako i gde će se pružati fizička isporuka, a bez toga će vrlo teško dobiti podršku kupaca. No, ako su već najavili ovaj potez, ruski izvoznici nafte i vlada sigurno imaju rešenje za ovaj problem.
Rusija je u novembru ove godine provela simulaciju trgovine naftom Ural u St. Petersburgu na međunarodnoj trgovinskoj berzi SPIMEX, ali se u tom slučaju na licu mjesta nudilo rafinisano gorivo, a ne sirova nafta. U svakom slučaju, ovaj potez je vredan pomena jer u "naftnom ratu" u kojem su planirali da Rusiju bace na kolena kao nekada SSSR su izgleda veći gubitnici oni koji su taj rat pokrenuli, Saudijska Arabija i SAD, nego sama Rusija. Saudijska Arabija izgleda više od ostalih, jer se ispostavilo da Moskva i Vašington ipak imaju rezervni plan, čak i više njih, ali i stručnjake koji su u stanju da daju precizna kratkoročna i srednjoročna predviđanja, dok Rijadu, koji se isključivo oslanja na klasičnu eksploataciju i prodaju sirove nafte, ovim tempom preti pražnjenje državnih zaliha, a prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda i prazna naftna polja. Konačnog pobednika nećemo morati dugo da čekamo. Najviše pet godina u slučaju Saudijske Arabije, a što se tiče "gotovo besplatne nafte" iz škriljaca, možda i manje.

Autor: N. Babić

Altermainstreaminfo

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija