1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

TEŠKO je pisati o energetici dok je na Bliskom istoku rat, ali mora se. Tim pre što geoekonomiju ne možemo odvojiti od visoke politike, u kojoj dominira jezik koristi i interesa.

iran

Rukovodeći se rimskom devizom „zavadi pa vladaj", Zapad pokušava svim silama da razdvoji Moskvu i Teheran, igrajući na ideju konkurencije između dve zemlje u Evropi.

Evo šta tim povodom piše agenciji Bloomberg Business: „Konkurencija za najveće izvozno tržište ruske nafte (Evropu) se povećava. Uprkos činjenici da je pažnja usmerena na Saudijsku Arabiju, glavnu pretnju ruskim interesima predstavlja Iran".

Taj list podseća da Moskva kontroliše 70% tržišta nafte Starog kontinenta, dok su rafinerije u istočnoj Evropi (Poljska, Švedska), na koje pretenduje Rijad, orijentisane upravo na tip nafte Urals, koji je po sastavu blizak iranskoj nafti, zaključuje stariji analitičar Stratfor-a za Bliski Istok i Južnu Aziju Majkl Najebi-Oskui (Nayebi-Oskoui).

Stav Teherana je jasan: ministar za naftu Bidžan Zangane namerava da povrati prisustvo u Evropi od 600 hiljada barela dnevno ili 17% tržišta, izgubljenog nakon uvođenja sankcija 2012. godine. Ali, zašto se u ovom kontekstu spominju Rusiju?

Međunarodna energetska agencija (MEA), u svom izveštaju pobija tezu Bloomberg-a o rusko-iranskoj konfrontaciji, ukazujući na povećanu aktivnost Iraka u poslednjih nekoliko godina u Evropi.

MEA razvrstava prioritete na sledeći način (obratite pažnju na redosled zemalja): „Evropa je postala bojno polje za glavne proizvođače nafte - Rusiju, Saudijsku Arabiju, Irak i Iran. U međuvremenu, i azijsko tržište postaje sve „zauzetije".

Prema podacima agencije, u julu i avgustu je Bagdad nadmašio Rijad, povećavši isporuke nafte zemljama EU do 1 milion barela dnevno (pri ukupnom dnevnom uvozu EU od 9 miliona barela). Zbog toga će, kako je govorio osnivač Standart Oil-a Džon Rokfeler, Saudijci morati dobro da se „oznoje".

Ako je ranije Iran pokušavao mirnim putem da reši pitanje kvota u OPEC-u, on je sada spreman da jednostrano poveća proizvodnju nafte do 500 hiljada barela dnevno - onog momenta kada sa republike budu skinute međunarodne sankcije. Pri tom Teheran razmatra negativan uticaj ovog manevra na cene nafte.

„Pad cena neće biti problem za nas. Ovo bi trebalo da zabrine one koji su zamenili Iran na naftnom tržištu", - upozorio je ministar nafte Irana.

Šta još ovde možemo dodati?

iran2

Globalni naftogasni rat eskalirao je do krajnjih granica. Saudijska Arabija je objavila Rusiji cenovni rat u Evropi, nudeći Starom kontinentu popust od 4.75 dolara za barel.

Teško da Moskvu može uplašiti ovakav manevar, posebno što se budžetski deficit Saudijaca u 2015. približio cifri od 100 milijardi dolara. I to nije konačna cifra, kako su ranije upozorili iz Međunarodnog monetarnog fonda. U ovakvoj situaciji, Rijadu bi na ruku išlo samo slabljenje Moskve na sirijskom ratištu, kojem bi mogla doprineti destabilizacija jermensko-turske granice.

Razume se, u ovu liniju interesa treba uključiti i Katar, koji je poslednjih pet godina bezuspešno pokušava da kroz egipatski Sinaj izgradi tzv. Arapski gasovod. Učešće ruskih vojnih snaga u antiterorističkoj operaciji u Siriji lišava Katar nade na tranzit kroz Siriju, koji sprečava njen predsednik Bašar al-Asad.

Nije slučajno bivši glavni urednik lista Sabah Ergun Babahan izjavio da se „turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i emir Katara Tamim bin Hamad al-Tani sastaju gotovo svakog meseca".

Ankaru i Dohu ujedinjuje ne samo mržnja prema legalnom Damasku, već i zajednički gasni interesi, koji su teško pogođeni zbacivanjem „Muslimanskog bratstva" sa vlasti u Kairu (jula 2013. godine) salafitske sekte, čija se mreža rasprostire širom Bliskog Istoka.

London je uznemiren jer na svaki način pokušava da ometa Kairo, koji je poslao salafite na optuženičku klupu, ne zaboravljajući ulogu katarskog TV-kanal Al Jazeera u prevratu 2011. godine. Zbog toga britanski premijer Dejvid Kameron konstanto ubeđuje međunarodnu zajednicu da je katastrofa sa ruskim k avionom na nebu iznad Sinaja, teroristički akt, oslanjajući se na podatake izraelske obavešatajne službe.

A kako to da Gordi Albion sve prvi saznaje? Interesantno, zar ne? Tim pre što se intriga ne tiče samo tog slučaja.

Dan pre agresije turskih vazduhoplonih snaga na ruski Su-24 - 23. novembra - kabinet ministara Velike Britanije je objavio „Pregled strateške odbrane i bezbednosti", u kojem se navodi da Rusija navodno planira da napadne zemalje NATO-a.

Pitanje je: kako je London došao do tog zaključka ako je samo rukovodstvo Severnoatlantske alijanse dva meseca ranije pozdravilo akciju Moskve protiv Islamske države?

Nije isključeno da su Britanci unapred bili upozanti sa predstojećim provokacijama Ankare. Stoga su u svojoj strategiji stavili Rusiju na listu „pretnji najvišeg nivoa".

Prenosim reči agencije Bi-Bi-Si, koja obraća pažnju na detalje: „Reč ,Rusija' se u izveštaju pominje 29 puta. Napominje se da to što Moskva koristi „taktiku hibridnog ratovanja, manipulacije i negiranje činjenica pokazuje želju Rusije da podrije međunarodne standarde saradnje kako bi osigurala svoje interese".

Ne treba biti vidovit da bi se shvatilo: Velika Britanija i njeni sateliti na Bliskom istoku pokušavaju da unesu raskol u rusko-iranski savez, učvršćen sirijskim političkim kontekstom. U ovoj varijanti Ankara, grubo igrajući na kurdsku kartu na svojim jugoistočnim granicama, ima ulogu „opsadnog ovna". Evo zašto: iransko-turski gasovod, buduća jedina kopnena arterija Irana u Evropu, prolazi kroz teritoriju kompaktno naseljenu iranskim i turskim Kurdima. Na taj način, Erdogan lišava Teheran izlaska na Stari kontinent.

Na crnu listu Ankare došao je i Baku, koji već nekoliko godina teši svoje samoljublje projektom Transandolijskog gasovoda (TANAP). Nije isključeno, da Turska svesno odseca Iran i Azerbejdžan od Evrope u nadi da će oživeti upravo katarski projekat.

A kako je sve lepo počelo.

„Ankara može kupovati iranski gas i sama ga sprovoditi u EU ili se pak ograničiti na tranzit preko svoje teritorije, uzimajući od Teherana odgovarajuću naknadu", - rekao je ranije ministar za naftu Irana, razmatrajući moguću alternativu izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) morskim putem. Po rečima Zangana, vreme je da Iran razmisli o „ alternativama za povećanje izvoza", „ne čekajući odluku Turske o tranzitu gasa iz Islamske Republike u Evropu", prenosi Fulton News.

Predlog Ankare, koja je pozvala Teheran da se pridruži TANAP -u, nije prihvatilo rukovodstvo Islamske Republike.

Glavna bitka tek predstoji. A ona se neće rešavati ni u Londonu, Teheranu, Ankari ili Dohi, već u Vašingtonu.

Ako Federalne rezerve SAD povećaju stope refinansiranja u narednim mesecima, kako to predlažu neki članovi Upravnog odbora američkog regulatora, onda bi cena nafte mogla pasti na 20 dolara za barel.

Azija će u tom slučaju propasti. Saudijskoj Arabiji i njenim klijentima iz Persijskog zaliva će biti veoma teško da ostanu na površini. A Rusija će preživeti - izdržaće čak i nivo od 10 dolara za barel.

Sarkis CATURJAN

Fakti

 

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija