1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

Mnogo je toga u medijima rečeno o hidrauličnoj frakturaciji, a debate i polemike u vezi sa frackingom ne jenjavaju!? Analiziraju se socio-ekološki, finansisko-ekonomski i strateško-politički aspekti ove proizvodne tehnologije. U nekim sredinama ta debata je poprimila razmere društvene bitke.
Proizvodjači i većina stručnjaka iz naftne industrije smatraju novu tehnologiju ravnom otkriću točka, dok su ekolozi, biolozi, zdravstveni i socijalni radnici, agronomi i ostali ljubitelji i zaštitnici prirode, kao i većina javnog mnjenja, protiv. A malo je ljudi iz široke publike koji razumeju o čemu se ovde zapravo radi.

portret-001 

Stanislav Gašparovski

Fracking je skraćenica za hidrauličnu frakturaciju, proces u kome se otvaraju i šire pukotine u inače kompaktnim podzemnim strukturama, najčešće škriljcima. Frakturacija se postiže ubrizgavanjem, pod velikim pritiskom, vode, peska i hemikalija kako bi se u tvrdim i nepermeabilnim formacijama kreirale, ili proširile postojeće pukotine, i povećao njihov permeabilitet i kapilarnost. Voda je skoro jedini element koji se pod velikim pritiskom molekularno ne menja već zadržava svoju zapreminu, to jest ona prenosi celokupan pritisak na okolne stene. U isto vreme voda je idealna podloga za rastvaranje i mešanje hemikalija. Neke od njih poboljšavaju fluidnost i reologiju same tečnosti, a druge deluju rastvarački i korozivno na stene pa tako povećavaju i održavaju efekat hidraulične frakturacije.
Razlog intervencije su nafta i gas koji leže zarobljeni ispod tih kompaktnih slojeva sprečeni da slobodno migriraju, permeabiliraju prema površini. Veće pukotine srazmerno povećavaju količinu nafte i gasa koji iz formacije teče u bušotine, odakle biva proizveden.
Zahvaljujući svojoj baznoj ulozi u razvoju svih drugih industrija, tehnologija istraživanja, proizvodnje i prerade nafte i gasa je u poslednjih 50 godina doživela ogroman napredak. Petro industrija je uložila ogromna sredstva da bi sebe dovela u stanje tehnološke i finansiske optimizacije kaja je retka u bilo kojoj drugoj industriji, osim možda svemirskoj.

Istorijat primene procedure

Stimulacija podzemnih rezervoara nije nov proces. Već su četrdesetih godina prošlog veka naftni inženjeri koristili stimulativnu tehnologiju kako bi povećali proizvodnju iz nafnih polja. Jedna od prvih metoda je čak bila detonacija dinamita i nitroglicerina na velikim dubinama. Očekivano, rezultat je često bio problematičan pa je se od te metode odustalo. Ono što je novo je razmera u kojoj se danas stimulativni proces koristi, kao i nova fizičko - hemiska tehnologija. Veliku, rekao bih presudnu ulogu u frakturaciji je imao baš progres u tehnologiji direkcijonalnog i horizontalnog bušenja ostvaren uvodjenjem i usavršavanjem tehnologija tipa: "down the hole" motora, kompjuterizovanog tro-dimenzionalnog kartiranja, geoseizmike, kao i GPS i svemirske tehnologije. Danas je moguće izbušiti vertikalnu bušotinu duboku nekoliko kilometara, okrenuti turbinu i bušaću alatku u horizontalu i nastaviti horizontalno bušenje od više hiljada metara, a da pritom kontrolišete pravac kretanja bušenja sa preciznošću od par santimetara.

still-gasland

Predvidjalo se, a što je tvrdila i veoma popularna teorija bivšeg Royal Dutch Shell geofizičara Mariona Hubberta, da je svet već 1970-tih dostigao maksimalnu proizvodnju nafte. Da su sve lako dostupne rezerve nafte već iscrpljene i da cena nafte nadalje može samo da raste, jer je svetska proizvodnja u terminalnom padu. Teorija je nazvana Vrhunac Nafte (Peak oil). I dugo je izgledalo da je Hubert u pravu, a onda je u Americi došlo do ubrzane primene hidraulične frakturacije naftnih škriljaca u Teksasu i Severnoj Dakoti. I već 2012-te godine proizvodnja gasa iz naftnih škriljaca je dostigla 39% od ukupno proizvedenog prirodnog gasa u SAD, a američki uvoz nafte i gasa je smanjen na četvrtinu. Na primeru Amerike, danas mnoge zemlje sveta pokušavaju da razviju sopstvenu proizvodnju.

Oni koji su ZA fracking najčešće navode da tako proizvedeni gas i nafta stabilišu cenu energenata i energetsku sigurnost, pa i opšti industriski razvoj. Samim tim biva stimulisana zaposlenost a onda i ekonomija. Čak i na ekološkom planu ima pozitinog, jer prirodni gas može da zameni drugo fosilno gorivo, ugalj od koga je vidno manji zagađivač. U SADu, gde su mineralna prava privatno vlasništvo onih koji poseduju nekretninu, postoji i dodatni stimulans u formi iznajmljivanja prava na proizvodnju, a novac tako stečen može biti dalje investiran u ekonomiju i razvoj.

Uticaj na životnu sredinu

Medjutim, kratka istorija razvoja frackinga je već pokazala da "nema besplatnog ručka" i da priroda i društvo plaćaju veliku cenu za ovaj "napredak".
Pri frackingu se ubrizgavaju ogromne količine vode i hemikalija duboko pod zemlju. Poznato je da se skoro 100 hemikalija upumpava, a svaki proizvođač ima svoj tajni recept koji nije obavezan da prijavi ili otkrije. Visoko prisutne su substance BTEX grupe, akronim koji krije: benzin, toluen, etilbenzin i ksilen. Prisutni su i razni hloridi, sulfati, izopropanol, metanol, mravlja kiselina, etilen i poli etilen glikol, hlorovodonična kiselina, nafta, kerozin i mnogi drugi.
Da bi se izbušila i frakturisala jedna horizontalna bušotina u proseku je potrebno od 7.5 do 15 miliona kubnih metara sveže vode koja dolazi iz površinskih rezervi: reka, jezera, rezervoara, ili iz namenskih bušotina kojima se ona crpi iz akvatičnog pojasa. I jedno i drugo iziskuje potrošnju energije koja samo dodatno zagađuje prirodu. Većina ove vode, i do 70%, ostaje zarobljena na velikim dubinama, a povratna voda je toliko zagađena kiselinama, teškim metalima, hemikalijama i često radioaktivnim elementima da je kompletna dekontaminacija skoro nemoguća. Najveća količina ove vode se ubrizgava u specijalno kreirane duboke podzemne rezervoare, koje za sada ostavljamo kontaminirane u nasledstvo budućim generacijama i prirodi. Kroz iste pukotine sa prirodnim gasom iz dubine migrira i jedna količina te zagađene vode pa se meša sa svežom, kontaminirajući i sam akvatik. Da je to tako vidi se iz velikog prisustva gasa u pijaćoj vodi u oblastima intervencije. Verovatno smo već svi videli snimke pijaće vode sa česme, koja gori!? Potrošnja ovolike količine sveže vode opravdano stvara zabrinutost od ekološkog impakta na okolinu, ali i na ostale industrije zavisne od sveže vode. Stočarstvo, zemljoradnja, industriska prerada, turizam i slično su već žrtve suša i nedostatka sveže vode, pa se ove industrije ubrzano gase, ili iseljavaju iz zagađenog područja. Iseljava se i stanovništvo koje gubitkom posla i padom cena nekretnina biva destituisano i svedeno na nezaposlenost i siromaštvo.
Sledeći ozbiljan problem su učestali mini zemljotresi u zonama frackinga. Za sada su to manji potresi u većini do 2° Rihter skale. Ali, kao i uvek najmanja šteta je ona koju vidimo, pa je za pretpostaviti da će veštački izazvano povećanje mikro frakturacije imati uticaj na prirodne zemljotrese, gde bi seizam od recimo 4° postao potres od 5,6 ili više stepeni. Još uvek smo u začetku istorije ove tehnologije pa sličan efekat dosada nije primećen, ali je sasvim logično da tako nešto možemo očekivati.
Velike količine oslobođenog metana odlaze direktno u atmosferu i imaju vrlo visok uticaj na povećanje "greenhouse" efekta i globalnog zagrevanja. A sama jeftina proizvodnja nafte i gasa će sigurno usporiti razvoj obnovljive, čiste energije tipa solarna, vetar, voda biofuel i slično.

Geopolitički efekti

Prvi vidljiv i veliki geopolitički efekat frackinga je svetski pad cene nafte i gasa. Još uvek uvoznik, SADu trenutno odgovara niska cena pa je naj verovatnije naterala članice OPECa da i protiv sopstvenog interesa održe visoku proizvodnju, i da tako dodatno obore cenu nafte. Ovakva američka ekonomska politika zadaje težak finansisko- ekonomski udarac Rusiji, Venecueli, Nigeriji, OPECu i drugima čije ekonomije uveliko zavise od izvoza istih. Iz Amerike se čuje da jeftina energija otvara nove horizonte finansisko-ekonomske obnove, pa prezaduženu i socijalno ugroženu zemlju spasava od bankrotstva i društveniog nezadovoljstva. Ali ni ta slika nije baš crno bela, jer su velike američke naftne kompanije počele da ubrzano otpuštaju ogroman broj radnika: Baker Hughes 6,000 , Halliburton 7,000 itd.
Pa ipak, kao i u svemu, a pogotovo kad je u pitanju nafta, mora se znati ko je gazda. Amerika nije mogla a da ne lupi pesnicom ili cipelom o sto i kaže: "Nafta, to smo mi!" Ubrzo će se videti koga će udarac najviše pogoditi: Rusiju i druge proizvođače, kojima je uglavnom namenjen, Evropsku Uniju koja je možda i naj ranjivija, ili će se poput bumeranga vratiti kući. Kini, koja je najveći potrošač i uvoznik energenata ovako niska cena može jedino da odgovara, pa je zajedno sa Japanom, Indijom i sličnima u velikom dobitku. Ovako jeftina energija, za ove zemlje u zahuktalom industriskom razvoju, dolazi baš u pravo vreme poput neočekivanog vetra u jedra posustajuće ekonomije.
Bilo kako bilo, utisak je da SAD nisu mogle da se uzdrže od upotrebe tako moćnog oružja u vreme obnove hladnog rata čak ni po cenu sopstvenog ekološkog uništenja. Ali to je već nešto što američka vlada očigledno još uvek nije naučila da izvaga.

11.10.2015.

Stanislav Gašparovski 

*Autor je naftni inženjer-menadžer koji je proveo oko 40 godina u svojstvu Regionalnog Direktora Operacija radeći za istaknute američke naftne korporacije na Dalekom i Bliskom Istoku, Americi, Evropi i Africi

 

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija