1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

610584340

Tržište električne energije u Evropi i dalje je prilično diferencirano, uprkos proklamovanim integracionim procesima, a tržišna ekonomija u „čistom“ obliku ne funkcioniše u svim zemljama regiona. U nekim zemljama EU ljudi skupo plaćaju električnu energiju, finansirajući ekološku politiku države, u drugim zemljama naprotiv, država indirektno finansira biračko telo subvencionisanjem niskih tarifa. Kao rezultat toga, cene električne energije se ponekad veoma razlikuju od susednih zemalja sa sličnim resursima. O tome svedoči rangiranje evropskih zemalja u pogledu tarifa električne energije za stanovništvo u raznim zemljama EU, pripremnjeno od strane stručnjaka RIA za kraj 2014.

Što je zelenije, to je skuplje

 

ria

 

Najskuplju struju, kao i prošle godine, plaćaju Danci, lideri na rejting listi. U Danskoj, ako prebacimo u rusku valutu, ljudi u proseku električnuenergiju plaćaju po ceni od 17,2 rublje za kilovat. Stanovnici kraljevstva, otkazavši razvoj nuklerane energije, dobrovoljno finansiraju troškove za razvoj „zelene“ energetike. Učešće poreza u ceni električne energije u državi je oko 60%, i to je najviša stopa u Evropi.

Generalno u Danskoj se veoma osetljivo odnose na zadatak maksimalnog povišenja udela obnovljivih izvora energije u strukturi proizvodnje elektroenergije, koja je već prevazišla 20%. Kao rezultat takve politike, ne samo da podržavaju proivođače „visokoekologične“ energije, već i posredstvom visokih poreza smanjuju proizvodnju kod predstavnika „prljave“ energije.

Sledeća na listi nalazi se još  jedna zemlja sa sličnom energetskom politikom- Nemačka, sa 16.9 rubalja po kilovat-satu električne energije za stanovništvo.  U Nemačkoj su takođe praktično otkazali od nukleranog programa posle tragedije sa nukleranom elektranom u Fukušimi, ovde su visoki porezi za električnu energiju i snažno se stimuliše razvoj „zelene“ energije.

Na trećem mestu se nalazi Italija, sa takođe relativno visokim udelom obnovljive elektroenergije u energobalansu, pored toga, visok je udeo tečnog prirodnog gasa, koji je sada prilično skup. Osim toga Italija koja je suočena sa krizom, morala je da pooštri fiskalnu politiku, što je posebno uticalo na cenu električne energije.

Generalno treba napomenuti da većina zemalja koje se nalaze u prvih deset, to su zemlje sa relativno dobro razvijenom „zelenom“ energetikom, gde se njeno učešće u energetskom bilansu kreće od 8% naviše. Pored toga na mesto zemlje na rejting listi, utiče udeo jeftine nuklearne energije, i još više jeftine hidro-elektro energije.  Svi ovi faktori mogu ili da nivelišu, ili da pojačaju jedni druge. Na primer u Francuskoj i Švedskoj je približan broj nukleranih elektrana, ali se u Švedskoj znatno razvila„zelena“ energetika. Usled toga cena električne energije u Švedskoj je za skoro četvrtinu veća nego u Francuskoj. U Norveškoj, u poređenju sa drugim skandinavskim zemljama nema „zelene“ energije, nema nuklernih elektrana, ali je veoma razvijena hidroenergetika, tako da je struja relativno jeftina. U principu prema analizi cena, u mnogim evropskim zemljama zarad ekologije i energetske nezavisnosti , spremni su da snose ogromne finanasijske gubitke. Međutim efikasnost takve energetske politike može se dovesti u pitanje. Ovakav pristup države rezultira u izvesnoj meri na štetu konkurentne sposobnosti sopstvenih proizvođača i kupovne moći stanovništva.

Pritom apsolutno  nije očigledno da su ekološki efekti takve energetske politike u Nemačkoj, Danskoj, Italiji, i drugim zemljama u potpunosti nadoknađuju gubitak ekonomske koristi u vidu niskih troškova.

U narednim godinama ostaje da se proceni ispravnost ovakvog pristupa, ali sada ekonomija većine evropskih zemalja je već u nepovoljnijem položaju u konkurentskoj borbi u odnosu na SAD gde je elektrobalans usmeren na jeftin gas, naftu i nuklearnu energiju.

Što istočnije, to jeftinije

Kao potvrda iznesenim zakonomernostima, u donjem delu tablice uglavnom se nalaze zemlje u kojima je „zelena“ ekologija u povoju- Rusija i njeni susedi.

Na poslednjem mestu sa većom razlikom od ostalih je Ukrajina, gde su tarife skoro tri puta niže nego u Rusiji, koja se nalazi na pretposlednjem mestu. Ispred Rusije su Kazahstan a zatim Belorusija. Treba dodati da je u Ukrajini, kao i u Rusiji, veoma razvijen nuklearni i hidro potencijal, što znatno utiče na cenu. Pored toga ruskо energosnabdevanje, plaća po evropskim standardima, veoma nisku cenu za gas. Belorusija takođe dobija gas po smanjenoj tarifi.

Međutim u zemljama koje su nekada bile u sastavu SSSR-a , na tarife ne utiče samo struktura energetskog balansa, nego i socijalna politika vlade.

Praksa unakrsnog subvencionisanja u izvesnoj meri i dalje postoji u skoro svim post-sovjetskim države. I to ne samo onim koje su bile deo Sovjetskog Saveza,već i onim koje su bile pod njegovim uticajem. U dvadeset zemalja sa najjeftinijom strujom su ili bivše sovjetske republike, ili pripadnice ugašenog Varšavskog pakta. Izuzeci su samo bogati u vodnim resursima, Island i Turska.

Istovremeno, napominjemo da je dinamika cena električne energije u poslednjih pet godina u raznim evropskim zemljama  različita. Kretanje cena, po pravilu, je bilo povezano sa poreskom politikom države, dinamikom cene goriva, dinamikom kursa domaće valute. U većini zemalja cena je pala, kada je snižena cena za ugljovodonike.Najveće smanjenje je primećeno u Mađarskoj, Luksemburgu i Holandiji.

Istovremeno najveći porast u tarifama za električnu energiju za stanovništvo u nacionalnoj valuti, prema oceni RIA rejtinga, u poslednjih 5 godina je doživela Belorusija, kroz devalvaciju - više od 4 puta, kao i Grčaka, prolazeći kroz dužničke krize - 53%. Rusija u smislu rasta cena je na trećem mestu. Za pet godina cena struje je povećana za 51%.

Kilovati i novčanik

Prema procenama RIA rejtinga, najveća količina električne energije, kao pre godinu dana za jednu prosečnu platu, može da se kupi u Norveškoj 24000 kWh mesečno. Na drugom i trećem mestu se nalaze Luksemburg i Holandija. U ovim državama je stanovnicima za prosečnu zaradu raspoloživo  18000 i 15100 kWh mesečno. Najmanje električne energije za mesečnu platu sada mogu dobiti stanovnici Republike Moldavije, samo 1800 kWh. Relativno jeftina struja u ovoj zemlji u kombonaciji je sa veoma niskim ličnim dohotkom, po evropskim standardima. Na kraju rejtinga, po ovom indikatoru su takođe bivše socijalističke zemlje, Rumunija, Litvanija, Bugarska i Letonija. Rusija sa skoro 10000  kWh po prosečnoj zaradi ostaje na prilično visokom 19. mestu od ukupno 42 između Belgije i irske. Po mišljenju eksperta RIA, sledeće godine situacija u Rusiji se neće promeniti radikalno, čak i pored teške situacije u ekonomiji. Stope rasta u sledećoj godini mogu biti oko 8-9%, što neće dozvoliti Rusiji da zauzme poslednje mesto na listi, iako Rusija verovatno može da napreduje ka susednoj poziciji gde je rangiran Kazahstan.

Rangiranje je napravljno na osnovu procene cene električne energije za stanovništvo, prema podacima statističkih zavoda i regulatornih organa različitih zemalja, za poslednje dostupne datume. Obračun cene električne energijedobijen je konvertovanjem nacionalnih valuta u rusku rublju po kursu Centralne banke RF na dan 7. novembar 2014.

RIA rejting-20. novembar.

http://www.riarating.ru/countries_rankings/20141120/610637944.html

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija