1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

Zašto pada cena nafte: SAD - Saudi Arabija protiv Rusije i Venecuele, povećana proizvodnja u Libiji, Iraku, (zapravo u čitavom OPEK-u) - i u SAD, Iran sa oslabljenim sankcijama prodaje više nafte, a zbog privrednog usporavanja smanjena je potražnja u atlantskom regionu, pre svega u Nemačkoj - i u Kini

Svetske cene nafte i dalje su padale u četvrtak 23 oktobra nakon objavljivanja statističkih podataka Ministarstva energetike SAD o zalihama sirovina, koje su rasle mnogo jače nego što se očekivalo

Cena fjučersa američke svetle sirove nafte (WTI - light sveet crude oil) za decembar smanjene su za 2,57 odsto - do 80,42 dolara po barelu. Cena decembarskih fjučersa sirove nafte (north eea brent) je pala za 1,95 odsto - na 84,57 dolara za barel. Prema podacima Ministarstva energetike SAD, komercijalne zalihe nafte za nedelju koja se završava 17. oktobra porasla je za 7,1 miliona barela, što je za 1,9 odsto - na 377,7 miliona barela. Analitičari su predviđali povećanje američkih rezervi samo samo za 2,69 miliona barela.

Rezerve destilata porasle su za milion barela, ili 0,8 odsto - na 125,7 miliona barela. Zalihe benzina smanjene su za 1,3 miliona barela, ili 0,6 odsto , na 204,4 miliona barela. "Sve dok OPEK ne smanji proizvodnju, ja ne vidim nikakve faktore koji bi mogli da podignu cenu nafte," procenio je analitičar Samsung Futures Inc Hong Sung Ki (Hong Sung Ki), čije reči prenosi agencija Bloomberg.

Od početka 2014. nafta brent pala je za skoro 20 odsto.

Analitičari navode različite uzroke.

Ranije je objavljeno da je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) u septembru povećala proizvodnju nafte od 402 hiljada barela dnevno u odnosu na avgust, što je bio rekordni rast bio u tri godine. Libija je povećala proizvodnju za 250 hiljada barela dnevno, Irak, za 135 hiljada. Uz to, Irak drugi po veličini proizvođač nafte OPEK posle Saudijske Arabije, smanjuje cenu nafte isporučene u Aziji i Evropi u novembru. Ranije je Saudijska Arabija objavila da je snizila cene za isporuku u novembru nafte u Aziji na najniži nivo u šest godina i povećala proizvodnju. Među važne uzroke spada smanjena potražnja za naftom u Nemačkoj i Kini zbog usporavanja stopa privrednog rasta.

"Naftna korpa" Organizacije izvoznika nafte OPEK (Organization of the Petroleum Exporting Countries OPEC pojeftinjuje 5 dolara za mesec treći mesec zaredom - opala je skoro 12 dolara ili 11 odsto od svoje vrednosti iz juna.

Pojedini mediji navode da je na pad cena nafte uticalo i to što Islamska država ISIS, koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka i kontroliše 11 naftnih polja u obe zemlje, pa prodaje naftu i krijumčarskim kanalima u zemljama protiv čijih vlada se bori, u kurdskim oblastima na severu Iraka, u Turskoj i Jordanu - u cisternama po ceni od 25 do 60 dolara za barel. Profit od nafte prelazi tri miliona dolara dnevno, kaže Luaj al-Kateb, stručnjak Brukings instituta u Dohi.

Dvanaestočlana Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK sastaje se 27. novembra da razmotri prilagođavanje svoj izlazni cilj od 30 miliona barela dnevno u prvoj polovini 2015.

Makroekonomski pokazatelji govore uz to da usporavanje globalnog ekonomskog rasta smanjuje potražnju za naftom, posebno u atlanskom basenu i Aziji – što će po procenama analitičara i dalje biti ključne tačke pritiska na tržištu nafte. Pored slabih ekonomskih podataka Evrope i Kine na usporavanje performansi tržišta nafte utiče i jačanje američkog dolara, kao i sezonsko održavanje rafinerija.

Proizvodnja nafte raste u skoro svim regionima sveta, od SAD do Bliskog istoka i Rusije čiji je budžet potencijalno ugrožen padom cena nafte, ali je uticaj tog ugrožavanja ublaženo jakim dolarom u odnosu na rublju pošto ruski naftaši prodaju naftu u dolarima, a porez plaćaju u rubljama.

Nemački radio Deutsche welle međutim, podseća Rusija svoj budžet finansira s najmanje 45 odsto od prihoda iz energetskog izvoza. Pritom su cene nafte povezane s cenama gasa. Prema brojkama Dojče banke, Rusiji je potrebna cena nafte od oko 100 dolara po barelu kako bi imala izbalansiran budžet. Trenutno je cena nafte oko 85 dolara po barelu. A to ima teške posledice, kaže analitičar Stefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Majster navodi da su niske cene nafte za Rusiju znatno bolnije nego sankcije Zapada.

U Rusiji trenutno stanje podseća na osamdesete godine. I tada je cena nafte znatno pala. Na to je nedavno podsetio Nikolaj Patrušev u intervjuu za vladine novine "Rosijskaja Gazeta". Patrušev, koji radi kao sekretar ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti, je izjavio da su Sjedinjene Američke Države pre tri decenije izazvale pad cene nafte kako bi Sovjetski Savez dovele do bankrota.

Takođe u izveštaju Ruskog instituta za strateške studije RISS, objavljenom sredinom septembra, stoji da sadašnji pad cene nafte ima veze s jednim dogovorom između SAD i Saudijske Arabije. Zaista, Saudijska Arabija dosad nije pokazala nikakve naznake da bi smanjivanjem eksploatacije nafte htela da stabilizuje cene. Naprotiv, ta zemlja je eksploataciju još i povećala. Istovremeno se Saudijska Arabija usprotivila zahtevu Venecuele da se održi poseban sastanak Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), na kojem bi se razgovaralo o ceni.

Istina je da od niske cene nafte pate i SAD i Saudijska Arabija, ali je Saudijska Arabija u godinama u kojima je cena nafte bila visoka stvorila zalihe od oko 450 milijardi dolara koje toj zemlji sada mogu pomoći da u miru razmišlja i deluje, konstatuje se u analizi DW.

Većina izveštaja ukazuje na to da je cilj Saudi Arabije Rusija, međutim jedan autor nemačkog lista Cajt (Zeit) pominje i to da Saudijci snižavanjem cene nafte nameravaji da ograniče američko dobijanje nafte iz škriljaca.

Putin je na samitu Evropa Azija u Milanu 17 oktobra rekao da je trenutna cena nafte veštačka i da bi njen dalji pad doveo do svetske krize. Pod naslovom koji sugeriše da je s padom nafte Rusija slabija od propalog SSSR-a Oil slump leaves Russia even weaker than decaying Soviet Union britanski Telegraf piše da Saudijci sada nemaju onaj kapacitet iz 80-ih kada su s Reganom obaranjem cene nafte doprineli slomu Sovjetskog saveza, jer imaju sopstvene probleme – posle Arapskog proleća su potrošili 130 milijardi dolara na tzv welfare blitz, šiiti u istočnim provincijama sede na velikim rezervama nafte, a oni su za sporazum sa ostalim proizvođačima.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da Saudijci blefiraju da bi ostalom članicama OPEC diktirali uslove sporazumau novembru. Telegraf, međutim, zaključuje da Saudijci sa ovakvom igrom mogu da izdrže i dve do tri godine - njihove devizne rezerve su 745 milijardi dolara i mogu da ulažu u nove bušotine i da «ubiju» neke podmorske bušotine u Atlantiku...

Bilo kakav da je saudijski motiv, Rusija se sprema za najgori scenario. Governer ruske centralne banke Elvira Nabjulina je izjavila da Duma planira da razradi scenario za slučaj da nafta padne ispod 60 dolara za barel. Agencija Moody's je ocenila da je ruska centralna banka potrošila oko 60 milijardi dolara deviznih rezervi na obezbeđivanje dolarske likvidnosti, a ruske devizne rezerve su pale na 396 milijardi dolara, piše Telegraf.

Čak je i američkim naftnim proizvođačima potrebna visoka cena nafte, jer se eksploatacija fosilnih goriva iz uljnih škriljaca ili uljnog peska isplati samo kod visokih cena. Ipak, sva je prilika da su se SAD i Saudijci dogovorili da velikom proizvodnjom nafte za kratko vreme naprave probleme Rusiji, a da li će i u kojoj meri u tome uspeti, ostaje da se vidi, zaključuje DW.

Jedna od teorija je i da SAD i veliki proizvođači nafte hiperprodukcijom pokušavaju da ekonomski pritisnu dva trna u oku Vašingtona - Rusiju i Venecuelu. I pored izvesne zabrinutosti domaćih proizvođača u Vašingtonu istovremeno sa zadovoljstvom gledaju na činjenicu da je od svega toga povećan pritisak i na Venecuelu. Toj zemlji je za izbalansiran budžet potrebna cena nafte na tržištu od 162 dolara po barelu, konstatuje se u analizi DW. Pritisak možda ide i prema Iranu. Kirsten Vestfal iz berlinske Fondacije nauke i politike, kaže da Iranu, koji je zbog sankcija Zapada od 2011. izgubio više od polovine svojih prihoda od poslovanja s naftom, potrebna cena nafte od najmanje 125 dolara po barelu... Dok se brent nafta kreće oko 85 dolara za barel, Dojče banka (Deutsche Bank) je izračunala da je prelomna cena za saudijski budžet 99 dolara, za Rusiju i Oman 100, za Nigeriju 126, za Bahrein 136, za Venecuelu 162.

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_22/SAD-veshtachki-obescenjuju-naftu-2968/" target="_blank"> Glas Rusije piše da su se SAD i Saudijska Arabija izgleda dogovorile da smanjuju cenu nafte namerno, kako bi kaznile Rusiju, a da kineski mediji pišu da je pad međunarodnih cena crnog zlata vezan za geopolitičku situaciju, a ne za tržišne faktore. Pad cena nafte bolno je pogodio Ruisju, Iran i Venecuelu. Zbog toga neće biti lako ni drugim zemljama, uključujući evropske. I samo američki potrošači su zadovoljni – njihovi troškovi za gorivo su značajno opali. Prema mišljenju zapadnim medija, ovo je pravedna cena za antiameričku spoljnu politiku.

Zato sankcije usmerene protiv Rusije i Irana sada se potkrepljuju i niskim cenama nafte. Od juna crno zlato je pojeftinilo za više od 25%. A od početka finansijske krize 2008. godine ekonomija se obnavlja samo u Americi. U drugim zemljama, između ostalog evropskim, ona je u padu. Pri tome SAD nastavljaju da se utvrđuju na međunarodnoj sceni na račun drugih. Posebno se to tiče vlada nezgodnih i nelojalnih Vašingtonu. Rusija i Iran, jasno je, prve su na tom spisku. Delimično Iranu je pošlo za rukom da obnovi izvoz zvahvaljujući ustupcima u nuklearnom programu, ali pad cena nafte nivelisao je sve koristi Teherana. Sada SAD podstiču Iran da učestvuje u koaliciji u borbi protiv Islamske države. Prema mišljenju eksperata, uz aktualne cene nafte, iranske vlasti neće imati kud – očigledno moraće da pristanu kako bi spasle svoju ekonomiju. A od Rusiji se očekuje promena stava o ključnim međunarodnim problemima – takvim kao što je kriza u Siriji i u Ukrajini. I u čast toga SAD mogu da smanje svetsku cenu nafte sve do 60, pa i 50 dolara za barel, piše kinesko izdanje Ženmin žibao, a prenosi Glas Rusije.

Izvori: OIL SLIDES AS SAUDIS DIG IN FOR PRICE WAR, Reuters

Monthly Oil Market Report, OPEC, 10. oktobar 2014.

Vladimir Putin Meets with Members of the Valdai International Discussion Club. Transcript of the Final Plenary Session

DW: Cena nafte pala da bi Rusija bankrotirala

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_22/SAD-veshtachki-obescenjuju-naftu-2968/" target="_blank"> Glas Rusije: SAD veštački obescenjuju naftu

Oil slump leaves Russia even weaker than decaying Soviet Union britanski Telegraf

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija