1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

NAUČNA konferencija „Ruski energetski projekti na Balkanu posle Južnog toka" održana je 03.03.2015. u Beogradskoj poslovnoj školi.

U organizaciji Ruskog centra za strateška istraživanja, Fonda istorijskih perspektiva, Nove srpske političke misli, Srpskog koda i BPŠ.

konf bg 2

Govorili su zamenik direktora RISI Igor Valentinovič Prokofjev, glavni i odgovorni urednik NSPM Đorđe Vukadinović, rukovodilac Balkanskog sektora RISI Nikita Viktorovič Bondarev, analitičar Instituta za evropske studije Goran Nikolić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić, urednik časopisa „Gasprom" Sergej Pravosudov, ekspert RISI za Tursku Irina Aleksandrovna Svistunova, naučni saradnik Inslav RAN i ekspert FIP Petar Ahmedovič Iskenderov, profesor Pravnog fakulteta u Prištini Dejan Mirović i analitičar NSPM Nikola Tanasić.

U diskusiji su učestvovali i predsednik Pokreta za Srbiju Vladimir Kršljanin i direktor CEAS-a Jelena Milić.

 

KONFERENCIJA je počela kratkim uvodom predstavnika organizatora, koji su najavili štampanje zbornika svih danas izloženih radova. Potom je ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin održao pozdravni govor koji Fakti prenose u celosti:

cepur konf 1

„Dame i gospodo, dragi prijatelji,

Pozdravljam to što je ovako važno pitanje na dnevnom redu današnje konferencije, jer je neprekidno snabdevanje gasom i energetsko pitanje za Jugoistočnu Evropu - važno pitanje.

Jedan moj prijatelj je rekao da kada vidimo zid, treba tući glavom i to dugo i uporno, jer će pasti ili zid ili glava. Ovde se sučeljavaju interesi različitih sila i zahtevaju razmatranje, kao i razumevanje svog nacionalnog interesa . Za nas je važno da su ti interesi- ruski i srpski- bliski.

Odluku da Rusija u novonastalim uslovima odustane od Južnog toka, kako vidim, generalno smatraju da je naš korak iznuđen i diktiran isključivo destruktivnim stavom Brisela, iako je Beograd vezao svoja nadanja za taj projekat, neprekidno snabdevanje gasom i investiranje u srpsku privredu, otvaranje novih radnih mesta i stabilno punjenje budžeta.

Činjenica je da je EU zajedno sa Bugarskom ta nadanja uništila. Interesi južne Evrope žrtvovani su zarad tuđih geopolitičkih ambicija, a u nekoj meri idu i na štetu Rusije. Mi smo sada u situaciji kada to pitanje dobija posebno značenje jer za četiri godine se prekida isporuka gasa preko Ukrajine, a zemlja kao što je Srbija - koja ima 5 odsto svoih izvora, a 95 odsto se snabdeva ruskim energentima, naći će se u teškoj situaciji.

Mi stalno slušamo Evropsku Komisiju koja govori da tu ne prisustvuje politika, ali što više slušam te izgovore, sve su mi neubedljiviji. Ali, makar u teoriji, kako kaže EU, treba imati više isporučilaca i nekoliko maršruta.

Šefčovič je nedavno rekao da svaka zemlja treba da ima tri isporučioca, ali uzmimo niz drugih zemalja u kojima ima problema - kao što je Portugalija, koja dobija gas iz Alžira, a želi da dobija gas i iz Rusije. Tamo ne treba graditi gasovod, već bi gas mogao da se isporučuje preko Francuske. Ali, nikakve podrške Evropske komisije za to nema. Ako ostaje stav da svaka zemlja ima tri isporučioca i da reba diversifikovati snabdevanje gasom svake konkretne zemlje, onda - ako poštuješ principe - treba da podržavaš sve projekte koji mogu da busu realizovani. Da li tu nema politike - to je pitanje koje izaziva određene sumnje.

Što se tiče gasa u Jugoistočnoj Evropi, Gasprom je čvrsto izneo stav da nakon što za nešto više od četiri godine istekne ugovor o transportu gasa preko Ukrajine, gas više neće ići u Evropu tim putem. A novi pravac kojim će gas dolaziti u Evropu, zajedno sa Severnim tokom biće preko teritorije Turske. Gasprom je usaglasio maršrute sa Turskom, konačno odredište će biti na tursko-grčkoj granici. Preliminarno će biti četiri cevovoda i predviđeno je da se prvi cevovod završi 2016.godine. Na grčko-tursku granicu stizaće će 47 miliona kubnih metara gasa, a Turska će dobiti ostatak, kao drugi najveći kupac ruskog gasa, posle Nemačke.

Jasna je, dakle, situacija da će gas ići južnom maršrutom, preko evropskog dela Turske, i doći do granice sa Grčkom. Tada ćemo se dogovarati sa EU. To je ono od čega mi polazimo.

Sve zainteresovane države, uključujući zemlje balkanskog regiona, treba da se sada opredele kako će se realizovati energetska bezbednost nakon četiri godine i kako će plavo gorivo od čvorišta kod grčko-turske granice doći do krajnjih potošača.

Danas je manje-više ključna stvar da se narednih meseci, do pola godine, opredelimo kako će gas dolaziti do krajnjih potrošača.

Suštinski, najbitnije je da Srbije, kako mi to vidimo, da sa svojim partnerima iz Južne Evrope odredi perspektive snabdevanja gasom.

Jasno je da tu treba da se pazi na tri stvari: da isporuke budu pouzdane, da region dobija potrebne količine i da budu prihvatljive cene.

Ako parametre budemo gradili prema ta tri kriterijuma, onda je jasno da ovde nema mnogo alternativa: cena, količina i pouzdanost. To su tri stvari koje treba odrediti.

Pre dve nedelje je predsednik Rusije u Mađarskoj rekao da Južni tok treba realizovati preko Turske, koristeći već postojeće zajedničke kompanije koje postoje u Mađarskoj i Srbiji. To znači da je jasno da će gas ići preko Turske i da treba da prođe preko Mađarske i Austrije. Gasprom je zainteresovan da se uključi.

I tu treba imati u vidu da projekat treba da bude u skladu sa Trećim energetskim paketom, a Srbija mu se, kao što je poznato, od prvog januara u potpunosti pridružila. Dakle, stupio je na snagu novi zakon o energetici- primena Trećeg energetskog paketa u oblasti gasa. Osim toga, treba obezbediti izvore finansiranja tog projekta. To je supervažno pitanje.

Po svim tim pitanjima je neophodno dogovoriti se - za četiri godine sve treba da funkcioniše. Potrebno je obaviti sve potrebne aktivnosti, jer nema vremena.

Ruska Federacija polazi od stava da o izgradnji treba da se dogovaramo na obali, jer se sećamo iskustva sa Bugarskom kada je sve bilo spremno, sve faktički bilo plaćeno, čekali smo avgust, pa septembar i oktobar, a nismo mogli da dobijemo dozvolu da gasovod izađe na bugarsku obalu. Radilo se o desetinama miliona dolara. Zato je potrebno prvo se dogovoriti pa realizovati projekt.

Pošto smo ovde sa institucijama koje se bave strateškim pitanjima, potrebno je gledati kako će se taj projekat odraziti na stanje na evropskom kontinentu. Treba uvažavati interese - postoje objektivni interesi - a jedan od glavnih interesa Evropljana, nevažno d li su u istočnoj ili zapadnoj Evropi, jesu naše perspektive. Umnogom, budućnost evropskog kontinenta zavisiće od toga kakva će biti saradnja između istoka i zapada kontinenta.

Rusija je pre nekoliko godina, a i sada, predlagala da se uspostavi humanitarni i ekonomski prostor od Lisabona do Vladivostoka koji bi uključivao sve garancije. Ako bi bila ostvarena takva saradnja, mnoga pitanja bi bila skinuta sa dnevnog reda i to bi bio snažan impuls za razvoj evropske privrede i budućnosti same Evrope.

U svakom slučaju, Rusija i Evroazijski ekonomski savez su važni u dva pravca: sa aspekta prirodnih resursa, jer se ne radi samo o nafti i gasu, niti samo o šumama i vodnom potencijalu. Prema računicama, nešto više od 20 odsto svih resursa se nalazi na teritoriji Rusije, što je za Evropu jako važno, budući da je naročito zapadna Evropa kompaktan kontinent i za razvoj mu je važno da ima te resurse. A i rusko tržište. Pogledajte robnu razmenu: više od 500 milijardi dolara je vredno tržište robe iz EU u Rusiji. U tom rakursu treba gledati perspektive Južnog toka, kao jedne od komponenti buduće saradnje između istoka i zapada Evrope.

Današnja situacija u geopolitičkom smislu, kao što i razumete, uopšte nije laka, tako da mi se čini da je današnji skup veoma važan i da ćemo imati priliku da razgovaramo o interesima korisnika gasa i na koji način će zemlje primaoci i transporteri zaštititi svoje interese. Takvih zemalja nije malo - to su zemlje jugoistoka Evrope.

Južni tok nije uspeo i treba svoje interese osvestiti i aktivno igrati svoju ulogu. I treba probijati taj zid. On je u nekom smislu politički i birokratski - u značajnoj meri.

Kada budemo prevazišli te zidove, mi ćemo se truditi da branimo svoje nacionalne interese i zajedničke ekonomske interese. I, rekao bih, generalno i interese velike Evrope i evropskog kontinenta".

 

Izveštaj: Diana Milošević

Foto: Anton Antanasijević

Fakti

 

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija