1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:55

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Bugari, jeste li dobro? Skrenuli Turski tok k sebi...
06 jul 2018 11:52

Prenosimo: B92   Pobednik tendera za projek [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Vučić otvorio gasovod koji zaobilazi Srbiju
25 jun 2018 00:15

Piše: G. Vlaović   Ako se izuzmu diplomat [ ... ]

Mere neekonomske prinude SAD za Evropu
24 jun 2018 00:37

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim n [ ... ]

Nekoliko narednih meseci mogu biti odlučujućim na planu realizacije projekata isporuke ruskog gasa u Evropu. Administracija SAD pojačava napore sa ciljem da ometa izgradnju gasovoda "Severni tok -2".Istovremeno, sa druge strane energetske karte Evrope - na Balkanu - povodom uspešne realizacije projekta "Turski tok", aktivirane su diskusije u vezi sa budućom regionalnom strukturom gasovoda sa mogućim paralelnim novim početkom izgradnje projekta gasovoda iz Rusije do Bugarske, dnom Crnog mora.

asa

O tome da SAD imaju nameru da postignu prekid realizacije projekta "Severni tok - 2", izjavio je 23. maja državni sekretar Majk Pompeo, na sastanku Odbora za inostrane poslove, Skupštine predstavnika Američkog kongresa. "Mi moramo da nastavimo sa pritiskom kako bismo zaustavili "Severni tok - 2". Mi ne smemo da dozvolimo da se uvećava zavisnost Evrope od ruskih energetskih isporuka. To ograničava njihovu slobodu delovanja u odnosu prema Rusiji. Realno sve je malo složenije, ali, u suštini - ovakav stav je pravedan. Mi imamo realnu mogućnost da ih razjedinimo od Rusije u mnogim aspektima". Vašington mora tako da postupa, kako bi eliminisao situaciju, u kojoj bi "u kriznom periodu" Rusija mogla da iskoristi isporuke energenata kao instrument pritiska na Evropu, - uveren je Majk Pompeo: "Treba raditi tako kako oni ne bi raspolagali ovim instrumentom pritiska."

Istupajući protiv izgradnje gasovoda "Severni tok - 2", Vašington " utrpava Evropi svoj nekonkurentni tečni prirodni gas", - tako su odreagovali u ruskoj ambasadi u SAD, pred kongresmenima. Tom prilikom su takođe izjavili da se geopolitika ponovo "najdirektnije meša u ekonomiju" i "diskredituje parolu o diverzifikaciji isporuka".

U ruskom diplomatskom predstavništvu su podsetili da se bivši američki predsjednik, Ronald Regan, koji je "idol današnjih republikanaca", takođe suprotstavljao izgradnji gasovoda iz SSSR - a u Nemačku, početkom 1980-ih godina. Njegova administracija je zavodila sankcije protiv onih kompanija, koje su učestvovale u izgradnji gasovoda, podsetili su u diplomatskoj misiji. I tada je Vašington argumentovao svoje aktivnosti kao neophodnost "da ne dozvoli Rusiji da pojača uticaj na evropske saveznike SAD", - istakli su u ambasadi.

Radi se o direktivi predsednika Regana, koju je potpisao 1983. godine, koja je pretpostavljala korišćenje ekonomskog pritiska u cilju ograničavanja spoljno-političkih i vojnih sposobnosti SSSR, i, posebno, da se suprotstavi izgradnji magistralnog izvoznog gasovoda Urengoj - Pomara - Užgorod uz učešće kompanija i banaka iz evropskih zemalja. "U tom smislu mi danas kao da smo se vratili 35 godina unazad. Ista retorika, ista sredstva. Samo što sada administracija štiti onaj gasovod, budući da je on bio izgrađen kroz Ukrajinu",- podvukli su diplomate.

Ruska strana je takođe naglasila, da je Ronald Regan "imao mudrosti " da nakon dve godine ukine sva ograničenja zbog njihove "totalne besmislenosti" i izrazila je nadu da će administracija sadašnjeg predsednika Donalda Trampa "izvući zaključke iz ranije istorije".

asa2

Poziciji administracije Donalda Trampa, u pogledu stava prema izgradnji projekta druge faze gasovoda iz Rusije u Nemačku, takođe se usprotivio i Berlin. Nemački ministar ekonomije i energetike Peter Altmajer je kao cilj Vašingtona naznačio obezbeđenje isporuke u Evropu velikih količina sopstvenog tečnog prirodnog gasa. (SPG). "Oni imaju razvijenu infrastrukturu terminala tečnog prirodnog gasa, koji moraju iskoristiti kao dobit za sebe", - podsetio je ministar. On je naglasio da SAD ostaju prijatelj i partner Nemačke, međutim, Vlada Nemačke daje prednost zaštiti "zajedničkih vrednosti": ako se Vašington bude zalagao za održanje principa "Amerika pre svih" i bude štitio prvenstveno svoje interese, onda SAD moraju da shvate da će Evropa braniti svoje.

Osim toga Peter Altmajer je izrazio sumnju da će američkoj administraciji poći za rukom da ostvari svoje geoekonomske ciljeve u energetici, čak i u slučaju da projekat izgradnje druge faze gasovoda iz Rusije u Nemačku zbog toga bude i blokiran, budući da je tečni prirodni gas Evropljanima puno skuplji od onoga koji dolazi cevovodima. "tako da blokada "Severnog toka – 2" sama po sebi neće garantovati izvoz američkog SPG u Evropu", - istakao je nemački ministar.

U vezi sa ovim pitanjem još otvorenije se izjašnjava bivši nemački savezni kancelar Gerhard Šreder. Po njegovim izjavama suprotstavljanje, koje Amerika ispoljava prema izgradnji gasovoda "Severni tok - 2", nema racionalnog uporišta; ono se može objasniti samo komercijalnim interesima konkurenata."Ne postoje nikakvi racionalni argumenti protiv "Severnog toka - 2", njih jednostavno izmišljaju. Tu su presudni lični interesi i ekonomski interesi konkurenata, upravo SAD", izjavio je za vreme poslovnog doručka na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu. Prema riječima Gerharda Šredera, predsednika Borda direktora kompanije Nord Stream AG, SAD žele da prodaju svoj tečni prirodni gas evropskim potrošačima, ne vodeći računa da li on odgovara mogućnostima Evrope, kvalitetom i specifičnostima. Takvo ponašanje će staviti na udar energetsku sigurnost gasne infrastrukture regiona, - smatra Gerhard Šreder.

Pozicija Nemačke u odnosu na projekat "Severni tok - 2" određena je čisto ekonomskim, a šire gledano - opšteevropskim interesima - uračunavajući pojačanu zategnutost u odnosima sa SAD i njihovim evropskim saveznicima. "Bez obzira na to što su odnosi evropskih lidera sa Putinom zategnuti kao i ranije, zbog neslaganja po pitanjima Ukrajine, Sirije i drugim, iranska kriza ih zbližava. Pri tome se odnosi Merkelove sa Trampom pogoršavaju, i SAD sada prete da će kazniti nemačke kompanije, koje učestvuju u izgradnji novog cevovoda za isporuku ruskog gasa ispod Baltičkog mora", - priznaje američka agencija poslovnih novosti Bloomberg.

Pojačavanje pritiska na evropske vlade i kompanije sa ciljem da se primoraju da otkažu učešće u izgradnji projekta "Severni tok - 2", osim produbljivanja protivurečnosti sa obe strane Atlantika, u sebi sadrži još jednu značajnu posledicu. Pritisak na prethodno pomenuti projekat, nezavisno od njegovih rezultata, objektivno uvećava šanse za realizaciju energetskih projekata na Jugo - Istoku Evrope. Države koje tamo gravitiraju neskriveno žure da podignu sopstvene isporuke u energetskoj partiji sa tim, kako bi dobile ulogu ne samo regionalnog, već i evropskog centra u snabdevanju gasom.

U ovom kontekstu nikako nije slučajna ideja, koju je nedavno objelodanio bugarski predsjednik Rumen Radev, tokom njegove dvodnevne posete Rusiji, o obnavljanju projekta izgradnje rusko-bugarskog gasovoda u novoj konfiguraciji. Podsetivši o rusko-nemačkom gasnom projektu, a takođe i na važnost teme energetske sigurnosti za Sofiju i Brisel, on je izjavio: "Nadam se da će naše vlade razmotriti mogućnost direktnih isporuka gasa iz Rusije preko Crnog mora". Istovremeno je bugarski predsednik istakao da je Rusija uvek bila strateški partner Bugarske u energetici, isporučujući joj prirodni gas, naftu i atomsko gorivo.

Rumen Radev je detaljnije razradio ovu temu u usklađenom intervjuu ruskim medijima, prilikom njegove posete Sočiju. "Nesporno je da je direktna isporuka najbezopasnija, najsigurnija i najjeftinija. Posebno kada se radi o isporukama dodatne količine ruskog prirodnog gasa u Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Austriju i na sever Italije. Kako za Rusiju, tako i za Bugarsku logičan izbor za povećanje isporuka ruskog prirodnog gasa u Evropu je put preko bugarske teritorije", - izjavio je on.

asa3

Očigledno je da je u najbliže vrijeme moguće očekivati aktiviranja bilateralnih i mulitilatertalnih diskusija, koje će se odnositi na buduću infrastrukturu transporta gasa u Jugo-Istočnoj Evropi, sa njenim "vezivanjem"sa Austrijom ili Italijom. Ovdje su ključni igrači Bugarska i Turska. Teško da će u Ankari biti pozitivno primljena namjera Sofije da prevede na svoju teritoriju regionalne tokove gasa, umjesto da dobija gas iz druge izvozne ruke "Turskog toka". U tom smislu je karakteristična publikacija jednoga od vodećih turskih izdanja - Habertürk - koje se, ne pominjući inicijativu bugarske strane, faktički uključilo u diskusiju o tome, ko će upravo biti osnovni korisnik od tranzita ruskog gasa: "Odakle i kuda će poći druga žica "Turskog toka"? Za sada se ne zna. kakva će biti ova linija: Grčka - Italija, Bugarska - Srbija - Mađarska? Vreme će pokazati".

Zainteresovanost država Jugo-Istočne Evrope da postanu ne samo potrošači, već i tranziteri ruskog gasa, određuje takođe specifičnost njihovog geografskog položaja, koju usložnjavaju dolazak SPG - tankera iz SAD (za razliku od mogućnosti Nemačke, Poljske, ili pribaltičkih zemalja). Odgovarajući prijemni i regazifikacioni terminali, mogu da se izgrade samo u Hrvatskoj i Grčkoj. Ipak nerazvijena cevovodna infrastruktura, za dalji transport, obesmišljava slične isporuke takvim državama, kao što su Austrija, Mađarska, Češka, ili Slovačka.

Dodatni faktori neodređenosti su i sadašnje različito usmerene tendencije na svjetskom tržištu nafte - situacija, koja direktno utiče na koštanje gasa. Većina eksperata, se uzdržava od dugoročnih prognoza, ali niz procena nagoveštava dalji rast svetskih cena nafte. Tako eksperti Bank of America predviđaju da će se cena nafte, već 2019. godine, vratiti cifri od 100 dolara za barel, a stručnjak za delatnost naftnih hedž-fondova, Pjer Anduarand, pretpostavlja, da čak nivo od 300 dolara za barel "nije nešto nemoguće".

Takođe treba imati u vidu, da tendencija rasta svjetskih cena nafte, koja se zadržava, objektivno podriva veru u sposobnost SAD u razvoju industrije proizvodnje nafte iz škriljaca. (kako nafte, tako i gasa), te da efikasno može uticati na globalne procese. "Nafta iz škriljaca neće rešiti današnje cijene isporuka" - navodi karakterističnu procenu eksperata kompanije Goldman Sachs, britanska novina The Guardian.

Ključno nalazište škriljaca u SAD, Permsko – održava se posljednjim naporima. Veoma mu nedostaje prostora, ne samo za dobijanje nafte, već i prirodnog gasa, - upozoravaju analitičari kompanije S&P Global Platts.

A ovo sa svoje strane nagoveštava nove pokušaje administracije Donalda Trampa za dostizanjem svojih globalnih ekonomskih ciljeva, onim, što je u političkoj ekonomiji prihvaćeno da se naziva kao "mere neekonomske prisile".

 

Ambasada Ruske Federacije u Crnoj Gori

 

13. jun 2018.

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija

Joomla! Debug Console