1 2 3 4 5

unnamed

US ROYALTY TRUSTS 2012 PV10 ASSUMPTIONS

Najnovije Vesti

Energetika u svetlu geopolitičkih promena
07 feb 2017 02:13

    Energija odnosno energenti imaju [ ... ]

Energetska održivost
01 nov 2016 15:51

Kako je na kraju novac taj koji presuđuje , šta  [ ... ]

Promocija knjige "Era ruskog gasa - Gas i globalna...
23 okt 2016 12:08

  Srećko Đukić "Era ruskog gasa - Gas i g [ ... ]

NOVA ENERGETSKA MAPA BALKANA
30 avg 2016 13:44

Na energetskom polju odvijaju se dva paralelna pro [ ... ]

„SEVERNI TOK 2“ PUT KA OŽIVLJAVANJU„JUŽNOG TOKA“...
12 maj 2016 01:40

Pošto Nemačka sebe smatra dovoljno jakom da mož [ ... ]

Potpredsednik kompanije „Rosnjeft" Mihail Leontjev, u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik govori o stanju na svetskom tržištu nafte, novim i starim igračima, ulaganjima i planovima za budućnost, očekivanjima u vezi sa cenama crnog zlata u narednom periodu.

mlros

Ako se može suditi prema pravilima klasične ekonomije, cena se formira na osnovu odnosa ponude i potražnje. Potražnja za naftom ne raste, a tempo rasta svetske ekonomije se usporava. Istovremeno, na tržištu postoji velika ponuda nafte. Sve ovo pominjemo kao uvod za pitanje: kakva se dalja kretanja (cena) na tržištu nafte očekuju u sledećoj godini?

Prema svim podacima Međunarodne agencije za energetiku, potražnja za naftom — raste. Ali, obim ponude raste brže od potražnje. Nisam video prognoze koje govore da ponuda neće rasti. Da, govori se da će potražnja rasti sporije. Ako polazimo od toga da se cena nafte formira na osnovu odnosa ponude i potražnje- onda kako ćemo gledati? Da nam je ponuda porasla za tri puta ili da potražnja opala za tri puta? Ovo je retoričko pitanje....

Ono što je važnije, to je da cene nafte nose u sebi i spekulativne i manipulativne faktore. Naravno, tu su i fundamentalni faktori, koji utiču na cenu u dugoročnom planu imaju svog udela.

Ako na tržištu ne deluju neki drugi moćni regulatori, cene robe poput nafte nosiće ciklični karakter.

Govorite o ulaganju u istraživanja i nove tehnologije. Ima li alternative klasičnom dobijanju nafte? Možda nafta iz škriljaca?

— Kada neki govore da škriljci koji mogu da skrate proces vađenja i prerade i da povećaju obim proizvodnje, to je tačno. Ali, samo delimično tačno.

Kao prvo, dobijanje nafte iz škriljaca čini važan, ali jako mali deo tržišta. Ako se bude javio ozbiljan deficit nafte, nikakvi škriljci to ne mogu da kompenzuju.

A, kao drugo, dobijanje nafte iz škriljaca i uopšte ulaganje novca u ovaj segment ne zavisi samo od tekućih operacionih troškova, već i od mnogo toga drugog. Neće biti revolucije škriljaca.

Od faktora koji utiču na trenutnu konjunkturu, kako možemo protumačiti ukidanje sankcija Iranu i njegov povratak na tržište nafte?

— Povratak Irana nema nikakve veze sa fundamentalnim faktorima. Kao što smo već pomenuli, cene nafte se ne formiraju samo u vezi sa ponudom i potražnjom, već u najboljem slučaju u vezi sa očekivanjima koja formiraju tržište nafte. Ovde najpre mislim na razne fjučerse ili slične derivate, stoga iz perspektive konjunkture imamo posla sa očekivanjima.

Zvanična izjava stručnih agencija u vezi sa kolebanjima cene nafte izgleda tj. zvuči otprilike ovako: na osnovu toga što je Perica ujeo Đokicu, cene su pale. A na osnovu toga što je Perica poljubio Đokicu, cene rastu. Tekuće kolebanje cena se ne određuje realnim postojanjem ili nedostatkom određenih količina nafte, već se u najboljem slučaju određuje na osnovu očekivanja.

A ako se ne radi o očekivanjima, onda se tu već javlja manipulisanje, spekulisanje.

Tržište nafte je manipulativno. Tržištem je dugo zapravo upravljao kartel OPEK koji je štitio interese proizvođača nafte.

Pominjete OPEK, Organizaciju zemalja izvoznica nafte. Da li se status ovog kartela promenio u 2015.godini i šta se može od ove organizacije očekivati u 2016. godini?

— Jasno je da su u sastav ovog kartela ulazile države čije su ekonomije najvećim delom zavisile upravo od nafte, takozvane zemlje naftne monokulture. Zato ne čudi što države poput SSSR i Norveške, koje se nisu bavile isključivo proizvodnjom nafte, nisu bile članice ovog kartela — one su imale daleko širi spektar interesovanja od pukog kontrolisanja cena nafte.

Ali, možemo reći kartel kao takav da ne postoji, odnosno — pošto nema regulacije, nema kartela. I zato je onda čudno ponašanje Saudijske Arabije, koja istupa u ime OPEK-a, koja je u trenutku disbalansa na tržištu počela — ne da smanjuje proizvodnju, već da je povećava. Ovo govori u prilog tome da kartel ne postoji. Ako dolivate ulje na vatru, u trenutku kada se rasplamsava požar, vi onda niste vatrogasac...

Pa ipak, krajem oktobra je Rusija prestigla Saudijsku Arabiju po drugi put tokom 2015. godine po količini isporuka sirove nafte Kini. Da li to znači da, pošto je vrednost rublje pala, Rusija može imati koristi od povećanja obima proizvodnje i izvoza, bez obzira na sniženje cena nafte na svetskom tržištu?

— Sve ruske kompanije se manje ili više pridržavaju proizvodnje iste količine nafte ili čak povećavaju obime proizvodnje. To je politika koja je u vezi sa trenutnom konjunkturom. Da postoji regulatorno telo, kao na primer nekakav OPEK ili slična organizacija, koja bi ograničavala proizvodnju i od koje bi zavisila dinamika cena, da, to bi onda zaista uticalo na tržište. Tada bi imalo smisla razmotriti mogućnost smanjenja obima proizvodnje.

U ovom trenutku sve ruske naftne kompanije, zbog devalvacije rublje zaista moraju da povećaju protok novca. Na koji način je moguće povećati protok novca ako nikako ne možemo uticati na cenu? Tako što će se povećati obim proizvodnje time što ćete eksploatisati najbolje već postojeće izvore nafte i restrukturirati investicione planove, odnosno uložiti u nešto što će se tek kasnije isplatiti.

Ovo je potpuno normalna reakcija na krizu. Mi se ne borimo protiv, već pokušavamo da plivamo u skladu sa tokom.

Kakva su, dakle, Vaša očekivanja povodom cene nafte u doglednoj perspektivi?

Stav kompanije koji je formulisao Igor Sečin je da prema našim ozbiljnim, fundamentalnim proračunima, ako ne bude nepredviđenih ekscesa (koje je inače nemoguće predvideti), onda će se cena nafte sredinom 2017. godine oporaviti do investicionog nivoa.

Kada se govori da će cena nafte u dugoročnoj budućnosti biti tolika da će se isplatiti svi troškovi i ulaganja velikih kompanija proizvođača, to znači da jeftine nafte koja se lako vadi nema dovoljno na tržištu. Čak i u ovom periodu kada na svetskom tržištu padaju cene nafte, ove jeftine je sve manje.

Moraju se tražiti nova nalazišta i razvijati tehnologija. Jer, nafta koja će nam biti dostupna u budućnosti leži duboko na teško pristupačnim terenima. To je ili „netradicionalna" nafta ili nafta koja se crpi iz epikontinentalog pojasa.

Ako već govorimo o epikontinentalnom pojasu, kakav je stav kompanije „Rosnjeft" povodom nafte sa Arktika?

Mi polazimo od toga da glavna svetska resurna baza budućnosti jeste Arktik. I ne mislimo samo mi tako. Vidite i sami da sa jedne strane zapadne kompanije napuštaju arktičke projekte, sa druge postoji neobično veliko političko interesovanje za Arktik. Prisutni su i „dobri i loši momci", a i jedni i drugi se bave strateškim planiranjem. Svima je jasno da predstoji borba za resurse.

02.01.2016

SPUTNIK

Energija pokreće svet. Ona je neophodni element svakog kretanja, razvoja I napretka. Euro Energy je specijalizovani analitički portal koji daje perspektive, odnosno objavljuje...

Kontaktirajte nas!

EuroEnergy
Adresa: Knez Mihailova 10
Beograd, Srbija

Telefon: +381654070470

Pratite nas!

Linkovi ka profilima na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Goolge+
Linked-in

Mini Galerija